Please enable JavaScript.

Coggle requires JavaScript to display documents.

ПИЈАЖЕОВА ТЕОРИЈА РАЗВОЈА ИНТЕЛИГЕНИЈЕ - Coggle Diagram

- - - - Промена организације, односно структуре ==> њен развој
        
        4 стадијума - посебан начин мишљења и разумевања стварности
        
        Интелектуални развој представља процес сукцесивних квалитативних промена когнитивних структура од којих свака настаје из претходне
        
        Примитивније структуре са нижих стадијума не постоје у првобитном облику, већ су интегрисане у сложеније структуре каснијег стадијума
        
        Стадијуми не зависе само од сазревања нервног система, већ и од интеракције са социјалном средином и са искуством уопште
- - - - Овај стадијум представља основу за целокупни даљи интелектуални развој јер се менталне операције развијају из практичних радњи, тј. акција. Као "елементи мисли" служе опажаји и покрети.
  - - - Не разликује јасно доживљај који се јавља као резултат њених сопствених акција (ишчезавање мајке када она окрене главу) и доживљај који је резултат акције других особа (ишчезавање мајке када она изађе из собе)
        
        Утисци које беба прима преко разлличитих чула су неповезани у било какав временски или просторни оквир. Временом дете постаје кадро да координише и интегрише информације о једном објекту које добија преко различитих чула тако да почиње да хвата предмете у које гледа, да гелда у оно што слуша, да сиса оно што хвата итд. Развој се, дакле, огледа у координацији чулних утисака и моторних акција.
        
        Беба је егоцентрична: она не рaзликује предмет од сензомоторне стимулације коју он производи. Она не зна да предмет и даље постоји када га она не види. Развој разумевања постојаности предмета представља главно достигнуће сензомоторног стадијума. Беба временом почиње да издваја себе из средине која је окружује и почиње да схвата себе као један од предмета који постоје у средини. Зато овај стадијум неки психолози називају срадијумом овладавања предметима.
  - - - Беба постепено учи да контролише и координише рефлексе.
        
        Најважнији је рефлекс сисања преко ког беба упознаје свет
    - - Прве, најједноставније навике.
        
        Примарне - усмерене ка сопственом телу. Циркуларне - завршетак једног одговора представља стимулус за његово понављање. Укратко, беба понавља акције које саме по себи причињавају задовољство и које су усмерене на њено сопствено тело.
    - - Усмерава пажњу на спољашњи свет - на предмете и догађаје у њему. Хвата предмете не да би их сисала већ јер је занимају. Пијаже сматра да обе реакције још не представљају интелигентно понашање. По његовом мишљењу интелигенције нема тамо где дете може рефлексним или моторичким средствима да оствари оно чему тежи.
    - - Први пут се јавља интенционално понашање - нпр. склањање препреке како би се дошло до жељеног предмета. .
        
        Намера мора да претходи акцији, а не да следи за њом.
        
        Координација и контролисање више постојећих схема од којих једна служи као средство, а друго као циљ
        
        Први облик решавања проблема.
    - - Способност систематског и флексибилног варирања једноставних инструменталних акција са претходник подстадијума.
        
        Беба испитује однос између своје акције и предмета. Експериментише предметима не би ли уочила и разумела новину. Експериментисање је типа погрешака и покушаја.
        
        Циљ њеног понашања више није изазивање исте последице, већ изазивања нових последица.
    - - Дете постаје кадро да се користи менталним симболима, да речима означава одсутне предмете и да се овим менталним репрезентацијама користи приликом решавања проблема.
        
        Изводи менталне експерименте, у глави. Ментално резонује о проблему пре него што дела.
        
        Врхунац овог стадијума јесте интериоризација сензомоторних схема и тварање, менталним комбиновањем, нових средстава за постизање циља. Повлачење узица како би се дошло до слаткиша - бебе од годину дана путем покушаја, а двогодишњаци су решавали у глави.
- - - - Пешавање проблема у глаи има предност над сензомоторним решавањем проблема. Брже је и ефикасније. Може да призове у сећање предмете и особе који тренутно нису присутни, може да реконструише прошлост, да прави планове за будућност, да размишља о предметима који су удаљени како временски, тако и просторно. Може да оживи прошлост, да репрезентује садашњост и да антиципира будућност.
  - - - Експеримент са мачком и променом њеног лика.
  - - - Јавља се у свим стадијумима интелектуалног развоја, само што се код сваког од њих испољава на посебан начин, али је увек последица недиференцираности у мишљењу.
      - На репрезентационом нивоу, а не на сензомоторном.
        
        Тешко им је да се ставе у туђу перспективу. Мисле да сви мисле исто као и они, виде што и они виде, осећају што и они осећају. Када препричава неку причу претпоставља да слушалац зна оно што и оно зна.
        
        Не могу да замисле како неки предмет изгледа из другачије перспективе.
        
        Релациони термини имају апсолутно, а не релативно значење.
      - Процес когнитивног развоја јесте у ствари процес губљења егоцентричне перспективе, удаљавање од усресређености на себе, односно повећање способности заузимања туђе тачке гледишта и способности да се изађе из сопствених мисли и осећања.
    - - Дете води рачуна о сукцесивним стањима или конфигурацијама онога што се излаже, а не о процесу или трансформацијама којима се једно стање мења у друго
        
        Експеримент са сликама штапића
    - - Усресређивање пажње на један упадљив аспект предмета или ситуације и занемаривање других важних аспеката.
        
        Дете предшколског узраста није у стању да истовремено води рачуна о два различита аспекта проблема који решава, зато што је његово мишљење под утицајем најизразитијег видљивог физичког својства проблема.
        
        Експеримент са стакленим чашама и пресипањем воде у ужу посуду.
        
        За њих је најважније како предмет изгледа у датом тренутку. Пошто је висина стуба најупадљивије својство, они занемарују његову ширину. Да би решило овај и сличне проблеме дете мора да децентрира.
    - - Мало дете не може да се врати у мислима на полазну тачку.
        
        Споро схвата да су менталне акције ревирзибилне
    - - У овом виду резоновања дете иде од посебног ка посебном, не водећи рачуна о општем принцпипу који повезује све посебне догађаје.
        
        Повезује било која два суседна догађаја на основу онога што је тим индивидуалним догађајима заједничко
        
        Овакво резоновање је последица усредсређивања (центрирање) пажње на један упадљив аспелт ситуације и асимиловања других аспеката у њега. Његово резоновање има овај ток: А личи на Б по нечему ==> А личи на Б по свему
        
        Овца је пас јер има четири ноге
    - - Приписује особине живих бића неживим бићима.
    - - Психичким феноменима се преписује постојање у материлајном свету.
        
        Снови
        
        Правила игре
    - - Тенденција деце да верују да су природне поајве или предмете саградили људи или да их је бог створио на исти начин на који то чине људи. Све има сврху.
    - - Верују да су имена неразлучни део претмеда који означавају
- - - - Разум
        
        Експеримент у коме разум и перцепција противрече једно друго,
        
        Жетони сврстани у сва реда. У једном реду се мења изглед али број остаје исти. Мењање перцитивне, али не и квантитивне једнакости
        
        Зашто дете на стадијуму конкретних операција може да реши овај експеримент?
        
        Развијене 3 менталне операције
        
        Облици ревирзибилног мишљења
        
        Реципроцитет или компензација
        
        1 more item...
        
        Негација или инцерзија
        
        2 more items...
        
        Ревирзибилност је најважнија одлика развијеног мишљења и лежи у основи многих видова мишљења, посебно математичког и моралног.
        
        Идентитет
        
        Дете схвата да ако ништа није додато нити одузето онда величина остаје иста. Оно се више не поводи за спољашњим изгледом стари, већ за њиховим унутрашњим својствима која морају остати иста ако у њима ништа није измењено.
  - - - Не разуме однос надређених и подређених класа
        
        Eксперимент са стакленим перлама браон и жуте боје.
        
        Не схватају да део не може бити већи од целине.
        
        Могу да упоређују чланове исте подређене класе, могу да препознају надређену класу, али не могу да успоставе однос надређеног-подређеног.
        
        Тек током стадијума конкретних операција дете правилно решава пролем.
  - - - Дете на пероперационалном стадијуму обраћа пажњу само на штапиће које држи у руци, а не на све штапиће.
        
        Дете на стадијуму конкретних операција сада величину не схтава као својство предмета, већ као својство односа између предмета.
        
        Разумевање транзитивности квантитативних односа омогућава сређивање предмета по величини. Ако је А веће од Б, а Б веће од В, А је веће од В.
  - - - Може да размишља само о конкретним, реалним стварима, а не о хипотетичким.
        
        Не разумеју најбоље пословице.
        
        Не разумеју апсурдно
        
        Измишљени другови нестају
        
        Воле да граде истинске модела који раде, воле игре које имају строго разрађена правила којих се доследно придржавају.
    - - Мишљење детета је везано за свет такав какав јесте, стога не може да замисли све могуће исходе.
    - - Појмовну могућност схвата као материјалну нужност, односно не прави разлику између онога што мисли и онога што стварно јесте.
        
        Опречне чињенице покушаће да уклопи у своју хипотезу, а не супротно.
        
        Не успева да види да су мисли и искуство два независна појма.
- - - - Реалност схвата као један од могућих примера потенцијално неограниченог броја могућих реалности, која остаје могућност све док анализа и даља испитивања не потврде њену реалност, прихватљивост и истинитост.
        
        Хипотетичко-дедуктивно размишљање "ако-онда"
        
        Може да донесе логички закључак, чак и ако он није чињенично исправан. Розе пси
  - - - Ова способност адолесценту омогућава да размишља о мишљењу, како свом тако и мишљењу других људи.
        
        Интелигенција, веровање, вредности - нове речи у вокабулару које означавају продукт мисаоног процеса, а не објекте из реалног света.
        
        Проширује се и схватање географског простора, историјског времена, пропорције, могуће је решавање алгебарских једначина у којима алгебарски симболи сиболизују бројеве.
        
        Разумевање метафора. Да би се разумела метафора неопходно је да се схвати да један исказ може имати два различита значења, и да очигледно значење речи може да замаскира њихово право значење и намеру.
  - - - Адолесцент почиње да верује и да су други заокупљени његовим изгледом и понашањем као што је он, да га сви посматрају и процењују и стога се понаша као да је на свени и стално "игра за имагинарну публику"
        
        Лични мит. Нико никада није окусио то што је и он. Мит о личној неповредивости. Њему ништа рђаво не може да се догоди.
- - - - Неслагања постоје само око питања у којој мери су деца егоцентрична
        
        Праћење погледом > моторна реакција (код беба)
        
        Лутка и полицајац > експеримент са планином (код предшколаца)
  - - - Ово се приписује културним и образовним факторима, а делом и општеинтелектуалном развоју.
      - Формалне операције се не могу развити без формалног образовања.
  - - - Неки истраживачи сматрају да Пијажеов модел формалних операција описује оптималан ниво функционисања једне особе, а не нужно и њен уобичајени ниво функционисања.
        
        Пијаже је у каснијим радовима тврдио да већина особа развија формалне операције али да их примењује у различитим областима садржаја зависно од својих подобности и области интересовања.