Please enable JavaScript.
Coggle requires JavaScript to display documents.
NEKI ORGANSKI SPOJEVI S KISIKOM, slikica 1, Kemija-1-octena-kiselina -…
NEKI ORGANSKI SPOJEVI S KISIKOM
KISELINE
građa i imenovanje karboksilnih kiselina
Organske kiseline nazivamo
karboksilne kiseline
jer u svojoj građi sadrže karboksilnu funkcijsku skupinu.
Ta funkcijska skupina sastoji se od jednog atoma ugljika, dvaju atoma kisika i jednog atoma vodika.
Ugljik iz karboksilne funkcijske skupine početni je (prvi) ugljik u molekuli.
Kod najmanje karboksilne kiseline to je i jedini ugljik u molekuli.
Znakom
R
označen je dio molekule koji može biti različita sastava.
Kod najmanje karboksilne kiseline na tome je mjestu atom vodika, a kod većih molekula karboksilnih kiselina to je najčešće ugljikovodični dio molekule.
Karboksilna funkcijska skupina sastoji se od:
jednog atoma ugljika – C
dvaju atoma kisika - O
jednog atoma vodika – H
Ime karboksilne kiseline određeno je brojem ugljikovih atoma u najduljem ugljikovodičnom lancu.
Sustavno ime karboksilne kiseline određuje se prema imenu najduljeg ugljikovodičnog lanca kojemu se doda nastavak -ska i riječ kiselina.
Lanac uključuje i ugljikov atom karboksilne skupine. Tako je ime za prvu kiselinu u nizu dobiveno spajanjem riječi: metan + ska kiselina; metanska kiselina.
Ako molekula ima više istih funkcijskih skupina, koriste se poznati predmetci di- , tri-, tetra- itd. Primjer: etanska dikiselina (oksalna).
Imena i strukturne formule
1.METANSKA KISELINA-
HCOOH
2.ETANSKA KISELINA-
CH3 − COOH
3.PROPANSKA KISELINA-
CH3 − CH2 − COOH
4.BUTANSKA KISELINA-
CH3 − CH2 − CH2 − COOH
SVOJSTVA
Karboksilne kiseline
s manjim brojem ugljikovih atoma pri sobnoj su temperaturi tekućine koje se miješaju s vodom. Kiseline koje u svojem sastavu imaju manje od sedam ugljikovih atoma imaju oštar miris i kiseo okus (npr. metanska kiselina).
Etanska kiselina
(octena) najpoznatija je i najčešće korištena karboksilna kiselina u svakodnevnom životu. To je bezbojna tekućina karakteristična oštra mirisa.
Njezini kristali izgledaju poput leda te je dobila ime
ledena octena kiselina
.
Karboksilne kiseline
s više od devet ugljikovih atoma u svojem sastavu čvrste su tvari bez mirisa i okusa te nisu topljive u vodi. Najpoznatije su među njima masne kiseline, primjerice, stearinska kiselina. Poput anorganskih (mineralnih) kiselina i karboksilne kiseline reagiraju s metalima, metalnim oksidima i lužinama.
Octena kiselina
nastaje u procesu octeno-kiselog vrenja. Pri tome se događa oksidacija molekule alkohola kisikom iz zraka. Produkti su etanska (octena) kiselina i voda. To se vrenje odvija uz prisutnost octenih bakterija.
Octena kiselina
- danas se ocat dobiva na dva načina: octenim vrenjem alkoholnih tekućina i razrjeđivanjem koncentrirane octene kiseline dobivene u kemijskoj industriji.
Vinski
se
ocat
proizvodi octenim vrenjem vina. Od gustog voćnog soka ili vinskog mošta dugotrajnim i kompliciranim postupkom proizvodi se balzamski ocat.
ALKOHOL
Građa i imenovanje alkohola
Ime alkohola s jednom funkcijskom skupinom na početnom ugljikovu atomu tvorimo tako da imenu odgovarajućeg ugljikovodika iz homolognog niza alkana dodamo nastavak -
ol
.
Opća formula za alkohole jest
R - OH
, pri čemu oznaka
R
predstavlja ugljikovodični dio molekule.
1.METHANOL-
CH3 − OH
2.ETANOL-
CH3 − CH2 − OH
3.PROPAN-
CH3 − CH2 − CH2 − OH
4.BUTAN-
CH3 − CH2 − CH2 − CH2 − OH
Ako hidroksilna skupina nije na prvom ugljiku u molekuli, u ime spoja stavlja se redni broj onog atoma ugljika na kojemu se skupina nalazi.
Ako molekula ima više hidroksilnih skupina, dva važna podatka ulaze u ime alkohola.
1.za svaku skupinu treba navesti njezin položaj koji se označava brojem atoma ugljika na kojemu se skupina nalazi.
2.broj hidroksilnih skupina navodi se odgovarajućim slogovima iz grčkog jezika (di-, tri- itd.) kao predmetak nastavku -ol.
Organski spoj može imati više različitih funkcijskih skupina . Uz hidroksilnu skupinu molekula organskog spoja može imati i neku drugu funkcijsku skupinu.
etanol se dobiva alkoholnim vrenjem šećera
imena svih alkohola završavaju nastavkom –ol
Etan-1,2-diol
(glikol ili trivijalnim imenom etilenglikol) ima dvije hidroksilne skupine pa je zato -diol (po jednu na svakom ugljikovu atomu, tj. na prvom atomu ugljika i drugom atomu ugljika).
Propan-1,2,3-triol
ili
glicerol
(trivijalnim imenom glicerin) ima tri hidroksilne skupine (po jednu hidroksilnu skupinu vezanu na prvom, drugom i trećem atomu ugljika).
Metanol
je najjednostavniji alkohol. To je bezbojna i prozirna tekućina pri sobnoj temperaturi. Miješa se s vodom u svakom omjeru, lako hlapi, a pare su mu zapaljive.
Industrijski se proizvodi sintezom iz ugljikova(II) oksida i vodika, uz katalizator i posebne uvjete tlaka i temperature.
Etanol
ima slična fizikalna svojstva kao i metanol i na pogled se ne mogu razlikovati. Oba su alkohola bezbojne tekućine, topljive u vodi u svakom omjeru, hlape, a pare su im zapaljive.
Pri gorenju alkohola može se primijetiti različita boja plamena – metanol gori plavim plamenom, a etanol žutim.
Etanol se industrijski proizvodi reakcijom adicije vode na eten. Reakcija se odvija uz prisutnost katalizatora i posebnih uvjeta tlaka i temperature.
Osim tim industrijskim procesom,
etanol
nastaje i prirodnim procesom alkoholnog vrenja slatkog voća.
Osim ugljika i vodika, kisik je najčešći kemijski element u organskim spojevima.
Neki od organskih spojevi s kisikom jesu: alkoholi, eteri, aldehidi, ketoni, karboksilne kiseline, esteri i šećeri.
