Please enable JavaScript.

Coggle requires JavaScript to display documents.

ANORGANSKI SPOJEVI - Coggle Diagram

- - - - kovalentni spojevi
  - - - AMFOTERNI
        
        mogu reagirati s kiselinama i lužinama (ovisi o uvjetima)
        
        tipični predstavnici : Al2O2 i ZnO
        
        Al2O3 (s) + 6 HCl (aq) ➡� 2 AlCl3 (aq) + 3 H2O (l) i Al2O3 (s) + 2 NaOH (aq) + 3 H2O (l) ➡� 2 Na [Al(OH)4 ] (aq)
      - KISELI
        
        molekule jednostavne građe:
        
        UGLJIKOV (IV) OKSID
        
        industrijski: alkoholnim vrenjem iz šećera glukoze- C6H12O6 (aq)-(enzim) -->2C2H5OH(aq) + 2CO2(g)
        
        nastaje kao nusprodukt pri dobivanju živog vapna žarenjem vapnenca: CaCO3 (s) --> CaO (s) + CO2 (g)
        
        u laboratoriju: CaCO3 (s) + 2HCl (aq) --> CaCl2 (aq)+ CO2 (g)+ H2O (g)
        
        upotrebljava se u rashladnim uređajima, gaziranje sokova,...
        
        nije otrovan
        
        plin bez boje,mirisa
        
        DUŠIKOV (IV) OKSID
        
        jako otrovan!
        
        crvenkasto-smeđi plin
        
        reagira s vodom i nastaje HNO3 dušična kiselina i NO dušikov (II) oksid : 3NO2 (g) + H2O (l) --> 2HNO3 (aq) + NO(g)
        
        u laboratoriju se dobiva reakcija bakra s koncentriranom dušičnom kiselinom: Cu (s) + 4 HNO3 (konc.) --> Cu (NO3)2 (aq) + 2NO2 (g) + 2H2O (l)
        
        SUMPOROV (IV) OKSID
        
        oksid bez boje, oštra mirisa, otrovan za mikroorganizme
        
        u prehrambenoj industriji kao konzervans, sterilizacija vode
        
        u reakciji sumporova (IV) oksida s vodom nastaje sumporasta kiselina H2SO3 : SO2 (g) + H2O (l) ➡� H2SO3 (aq)
        
        SUMPOROV (VI) OKSID
        
        dobiva se kataličkom oksidacijom SO2 : 2 SO2 (g) + O2 (g) ➡� 2 SO3 (g)
        
        Reagira s vodom dajući sumpornu kiselinu :
        SO3 (g) + H2O (l) ➡� H2SO4 (aq)
        
        pridonosi pojavu smoga i stvaranju kiselih kiša
        
        makromolekule
        
        FOSFOROV (V) OKSID
        
        dobiva se gorenjem fosfora, uz dovoljno kisika: P4 (s) + 5O2 (g)--> P4O10 (s)
        
        jako je higroskopan
        
        koristi se u gaziranim osvježavajućim pićima
      - BAZIČNI
        
        oksidima pripadaju i neki u vodi netopljivi oksidi prijelaznih metala npr. CuO, FeO
        
        u reakciji s vodom tvore hidrokside
        
        oksidi zemnoalkalijskih metala s vodom daju hidrokside čija topljivost u vodi raste porastom protonskog broja, njihove vodene otopine reagiraju lužnato
        
        u reakciji s kiselinama tvore soli
        
        tipični predstavnici alkalijski i zemnoalkalijski metali npr. Na2O, MgO, CaO
        
        izgaranjem litija na zraku ili u kisiku nastaju litijev oksid, koji s vodom tvore lužine LiOH (aq)
        
        oksidi natrija i drugih alkalijskih metala dobivaju se u reakciji s zrakom ili kisikom samo uz suvišak metala
        
        gorenje magnezija na zraku
        
        oksidi metala reagiraju s kiselinom i nastaju soli npr. MgO (s) + 2 HCl (aq) ➡� MgCl2 (aq) + H2O (l)
        
        što je reaktivnost metala veća , to će metal lakše reagirati s sastojcima zraka
      - NEUTRALNI
        
        ne reagiraju s vodom, kiselinama te lužinama npr. CO, N2O i NO
        
        CO- ugljikov (II) oksid dobiva se generatorima
        
        izgaranjem koksa u struji zraka nastaje CO2
        
        NO- dušikov (II) oksid
        
        svojstva CO: plin bez boje, slabo topljiv u vodi, nastaje gorenjem fosilnih goriva uz nedovoljno kisika, vrlo otrovan, krvni otrov radi zezanja na homoglobin brže od kiska, upotrebljava se kao gorivo, koristi se u metalurgiji
        
        C (s) + O2 (g) ➡� CO2 (g) i CO2 (g) + C (s) ➡� 2 CO (g)
        
        svojstva NO: bezobojan i otrovan plin, netopljiv u vodi, u labaratoriju se dobiva reakcijom Cu s razrijeđenom dušićnom kiselinom, sudjeluje u radu krvožilnog, imunosnog i živčanog sustava, kratkoživuća molekula
        
        svojstva N2O : najmanje je otrovan, pri sobnoj temp. je bezbojan i nereaktivan plin ugodna slatkasta mirisa i okusa, izaziva veselo raspoloženje i podražaj za smijeh, koristi se u medicini
- - - - npr. reakcija natrijeve hidrida s vodom: NaH (s) + H2O (l) —> NaOH (aq) + H2 (g)
      - pri sobnoj temp. čvrste tvari koje u reakciji s vodom daju lužine i vodik
      - dobivaju se zagrijavanjem taline metala s vodikom:
        
        2 Na (l) + H2 (g) —> 2 NaH (s)
        
        Ca (l) + H2 —> CaH2 (s)
        
        npr. natrijev hidrid ( NaH ), i kalijev hidrid CaH2
        
        građeni su od kationi alkalijskih ili zemnoalkalijskih metala i hidridnog aniona
    - - npr. BH3, CH4, NH3, H2O itd.
        
        binarni spojevi vodika i halogenog elementa -> halogenovodici ( HCl, HF, HBr i Hl)
        
        pri sobnoj temp. plinovite su tvari oštrog mirisa
        
        dobivaju se reakcijom halogenih elemenata s vodikom npr. reakcijom klora i vodika: Cl2 (g) + H2 (g) —> 2HCl (g)
        
        reakcija koncetrirane sumporne kiseline i natrijeva klorida dolazi do plina klorovodika: NaCl (s) + H2SO4 (konc.) —> NaHSO4 (aq) + HCl (g)
        
        halogenivodici reagiraju s vodom, a produkti reakcije su odgovarajuće halogene kiseline npr. reakcijom klorovodika i vode nastaje klorovodična kiselina: HCl (g) + H2O —> H3O (plus indeks gore) (aq) + Cl (minus gore) (aq)
        
        reakcijom klorovodične kiseline s cinkom nastaju cinkom klorid i plinoviti vodik, a u reakciji s mramorom nastaju kalcijev klorid, dušikov dioksid i voda
        
        spojevi vodika u kojima je atom vodika kovalentno vezan za atom drugog elementa