Please enable JavaScript.

Coggle requires JavaScript to display documents.

ANORGANSKI SPOJEVI - Coggle Diagram

- - - - prženjem vapnenca nastaje živo vapno
        CaO(s)+H2O(l) -> Ca(OH)2(aq)
    - - prokuhavanjem vode koja sadrži kalcijeve ione, tvrdoća se smanjuje i taloži se kalcijev karbonat
      - tvrdoća uzrokovana karbonatima zove se karbonatna ili prolazna, a smanjuje se prokuhavanjem vode
    - - CaCO3(s)+CO2(g)+H2O(l) -> Ca(aq)+2HCO3(aq)
  - - - vodena otopina NaHCO3 slabo je lužnata
      - upotrebljava se u prehrambenoj industriji kao sastojak za pecivo, medicini, tekstilnoj industriji..
  - - - koriste se u slikarstvu za dobivanje plavih i zelenih pigmenata
      - oba spoja u sastavu zelene patine
- - - - 2Na(s)+Cl2(g) -> 2NaCl(s)
    - - Zn(s)+2HCl(aq) -> ZnCl2(aq)+H2(g)
    - - NaOH(aq)+HCl(aq) -> NaCl(aq)+H2O(g) => neutralizacija
      - CaCO3(s)+2HCl(aq) -> CaCl2(aq)+H2O(l)+CO2(g)
  - - - AgNO3(aq)+NaCl(aq) -> AgCl(s) + NaNO3(aq)
- - - - plin bez boje i mirisa, nije otrovan
      - volumni udio u zraku je 0,04%
      - u laboratoriju se dobiva djelovanjem klorovodične kiseline na vapnenac:
        CaCo3(s)+2HCL(aq) ->CaCl2(aq)+CO2(g)+H2O(g)
      - industrijski se dobiva u velikim količinama alkoholnim vrenjem šećera glukoze djelovanjem enzima iz kvaščevih gljivica:
        C6H12O6(aq) -> 2C2H5OH(aq)+2CO2(g)
      - nastaje kao i nusprodukt pri dobivanju živog vapna žarenjem vapnenca
      - produkt je metabolizma živih organizma
      - slabo topljiv u vodi, no nastaje ugljična kiselina: CO2(g)+H2O(l) -> H2CO3(aq)
      - upotrebljava se u rashladnim uređajima, protupožarnim aparatima, za gaziranje sokova i vode itd.
    - - dobivanje: bakar + koncentrirana dušična kiselina
        
        u atmosferi nastaje oksidacijom NO kisikom iz zraka: 2NO(g)+O2(g) ->NO2(g)
        
        njegovo dobivanje se može dokazati pokusom u laboratoriju
      - otrovan, crvenkastosmeđe boje, oštra i neugodna mirisa
      - koristi se za pripremu raketnih goriva, izbjeljivanje celuloze itd.
      - reagira s vodom te nastaje dušična kiselina:
        3NO2(g)+H2O(l) -> 2HNO3(aq)+NO(g)
    - - dobivanje: gorenje fosfora uz dovoljno kisika
        P4(s)+502(g) -> P4O10(s)
      - higroskopan, bijeli prah
      - s vodom daje fosfornu kiselinu(sirupasta tekućina):
        P4O10(s)+6H2O(l) -> 4H3PO4(s)
      - koristi se za pripravu gaziranih pića
      - kovalentni kristal
    - - plin bez boje, oštra i neugodna mirisa
      - nastaje gorenjem sumpora na zraku: S(s)+O2(g) -> SO2(g)
      - u reakciji s vodom nastaje sumporasta/sulfitna kiselina: SO2(g)+H20(l) -> H2SO3(aq)
      - otrovan za niže organizme, koristi se za sterilizaciju voća i povrća te u vinarstvu, najveće količine koriste se za dobivanje SO3
    - - dobivanje: katalička oksidacija SO2
        2SO2(g)+O2(l) -> 2SO3(g)
      - reagira s vodom te nastaje sumporna/sulfatna kiselina: SO3(g)+H2O(l) ->H2SO4(aq)
      - pridonosi pojavi smoga i stvaranju kiselih kiša
      - dipol-dipol interakcije
      - polarna molekula
  - - - svi metali reaktivni
      - izgaranjem litija na zraku nastaje litijev oksid
        Li(s)+O2(g) -> 2Li2O(s)
        
        Li2O(s)+H2O(l) ->2LiOH(aq)
      - natrij sa zrakom ili kisikom stvara natrijev peroksid
        2Na(s)+O2(g) ->Na2O2(s)
      - kalij, rubidij i cezij s kisikom tvore superokside
        
        K(s)+O2(g) -> KO2(s)
        
        2KO2(s)+H2O(l) -> 2KOH(aq)+H2O2(l)+O2(g)
        
        koristio se kao izvor kisika u svemirskim odijelima
    - - izgaranjem na zraku tvore okside općih formula
      - 2Mg(s)+O2(g) -> 2MgO(s)
        
        MgO(s)+H2O(l) ->Mg(OH)2(aq)
        
        MgO(s)+2HCl(aq) -> MgCl2(aq)+H2O(l)
      - u industriji se dobivaju termičkom razgradnjom njihovih karbonata
    - - bakar zagrijavanjem gubi karakterističnu boju i sjaj; nastaje bakrov(ll) oksid
        
        2Cu(s)+O2(g) -> 2CuO(s)
        
        ista reakcija događa se duljim stajanjem na zraku
        
        reagira s vlagom i CO2 iz zraka dajući karakterističnu zelenu patinu krovovima i spomenicima
  - - - s kiselinom
        
        Al2O3(s)+6HCl(aq) -> 2AlCl3(aq) + 3H2O(l)
      - s lužinom
        
        Al2O3(s)+2NaOH(aq)+3H2O(l) -> 2Na(Al(OH)4)(aq)
  - - - dobiva se u generatorima izgaranjem koksa pri čemu nastaje CO2 koji reagira sa suviškom koksa
        
        C(s)+O2(g) -> CO2(g); CO2(g)+C(s) -> 2CO(g)
      - plin bez boje i mirisa, otrovan
      - upotrebljava se kao gorivo, u metalurgiji kao reducens pri dobivanju metala iz oksidnih ruda i dr.
    - - bezbojan i otrovan plin
      - u laboratoriju se dobiva reakcijom bakra i razrijeđene klorovodične kiselina
      - vrlo važna molekula
      - 2NO(g)+O2(g) -> 2NO2(g)
        
        raspadanje NO2 radi ultraljubičastog zračenja
        
        NO2(g) -> NO(g)+O(g)
        
        atom kisika tvori ozon
        
        O(g)+O2(g) -> O3(g)
      - njegova velika količina iznad grada zove se fotokemijski smog
      - N2(g)+O2(g) -> 2NO(g)
    - - najmanje otrovan
      - prije se koristio kao anestetik, a sada kao potisni plin u limenkama šlaga
      - dobiva se zagrijavanjem amonijeva nitrata
        
        NH4NO3(s) -> N2O(g)+2H2O(g)
- - - - NaH(s)+H2O(l) -> NaOH(aq) + H2(g)
  - - - dobivanje
        
        industrijski: 3H2(g)+N2(g) -> 2NH3(g)
        
        laboratorijski: NH4Cl(s) + CaO(s) -> 2NH3(g)+CaCl2(s) +H20(g)
      - u reakciji s vodom nastaje lužina
        
        NH3(g)+H2O(l) -> NH4(aq) + OH(aq)
- - - - reakcija disocijacije:
        
        HBr(aq)+H2O(l) -> H3O(aq)+Br(aq)