Please enable JavaScript.

Coggle requires JavaScript to display documents.

SOFTVERSKO INŽENJERSTVO 2. kolokvijum - Coggle Diagram

- - - - Rezultat je skup programa koji ispunjavaju zadate funkcionalne zahteve
      - Prema projektu programa, sistem se može realizovati na mnogo različitih načina (različiti programski jezici, razvojna okruženja, hardverske platforme,itd.)
      - Problemi:
        
        Postoji mogućnost da projektanti nisu uzeli u obzir sve specifičnosti platforme ili razvojnog okruženja koji će biti korišćeni
        
        Strukture podataka je jednostavnije predstaviti tabelama ili graficima nego napisati ekvivalentan programski kôd
        
        Programi moraju da budu razumljivi ne samo onima koji su ihpisali, već i drugima koji učestvuju u procesurazvoja
        
        Treba težiti ka tome da se napisani kôd može jednostavno ponovo iskoristiti
    - - Analiziraju postojeći tuđi kôd kako bi ga izmenili, dogradili, ispravili greške, ili ga iskoristili u sklopu neke druge aplikacije
      - Analiziraju ili generišu sopstveni kôd u okviru realizacije nekog novog modula
    - - programeri uspostavljaju sistematičnost u svom radu
      - standardizovana dokumentacija omogućava lakše i brže tumačenje kôda
      - olakšano je pronalaženje grešaka u kôdu
      - novonastale izmene se mogu jednostavnije uneti u sistem,
        jer je jasno koji deo kôda implementira koju funkcionalnost
      - strukturiranjem kôda prema standardima održava se usklađenost elemenata iz dizajna sa elementima iz implementacije
      - olakšan je nastavak rada na projektu ukoliko je iz nekog razloga projekat morao da bude prekinut na neko vreme
  - - - Programer ima veliku slobodu, jer se ista funkcionalnost uvek može realizovati na različite načine
      - Specificirani zahtevi ili projekat mogu da uslovljavaju izbor programskog jezika
    - - lokalizacija ulaza i izlaza
      - korišćenje pseudokôda
      - revidiranje kôda
      - višekratna upotrebljivost
  - - - vodi uopštavanju sistema
      - specijalizovane komponente odražavaju osobine trenutno korišćenog hardvera i softvera
      - objedinjavanje ulaznih/izlaznih funkcija u jednu komponentu vodi lakšem razumevanju i modifikovanju sistema
      - ulaznim komponentama mogu se dodati i druge funkcionalnosti (provera ispravnosti unetih podataka, formatiranje unetih podataka i sl.), pa se ostale komponente rasterećuju
  - - - slobodan stil, brza i laka analiza
      - osim opisa, često koristi i sintaksne elemente postojećih
        programskih jezika (zagrade, strukture za kontrolu toka, itd.)
  - - - najpre se pravi gruba skica
      - kôd se revidira i ponovo piše sve dok se ne postigne željeni rezultat
      - ako je kôd nerazumljiv i zamršen, ili ne rešava neke probleme (grananja, petlji i sl.), neophodno je da se ponovo razmotri dizajn
      - mora se utvrditi da li je problem u dizajnu (konsultovati projektante) ili u prevođenju dizajna u kôd
      - ako je problem u prevođenju, programer treba da preispita način predstavljanja i strukturiranja podataka, primenjene algoritme idr.
  - - - komponenta treba da bude opšta i da radi u što fleksibilnijim uslovima
      - izdvojiti delove podložne promenama (zbog promene radnih uslova) od delova koji se najverovatnije nikada neće menjati
      - interfejs treba da bude opšti i dobro definisan
      - pri imenovanju veličina , primenjivati jasne i logički intuitivne konvencije
      - dokumentovati strukture podataka i algoritme korišćene pri izgradnji komponente
      - navesti informacije o otkrivenim i ispravljenim greškama
    - - proveriti da li komponenta obavlja funkciju koja je potrebna
      - ako je potrebna manja izmena komponente, proceniti da li je bolje uraditi tu promenu ili napraviti novu komponentu
      - proveriti da li je komponenta dobro dokumentovana, tako da je potpuno jasna njena funkcija
      - proveriti da li postoji evidencija o testiranju i revizijama komponente koja bi garantovala da u njoj nema grešaka
      - pri ugrađivanju proceniti koliko kôda treba napisati da bi sistem mogao da sarađuje sa višekratnom komponentom
  - - - Strukture podataka 11,12,13,14
        
        pripremna radnja za pisanje programa - osmišljavanje struktura podataka u kojima će se čuvatipodaci
        
        Izbor struktura
        
        direktno utiče na složenost i efikasnost programa
        
        vrši se tako da se podacima lako upravlja i manipuliše
        
        može se preuzeti iz dizajna (ukoliko su tamo definisane),
        ili se generišu u fazi implementacije prema smislu
        
        može da utiče na izbor programskog jezika (LISP je projektovan za rad sa listama, Prolog za predikatski račun, Ada i Eiffel za obradu nedozvoljenih stanja, Pascal za implementaciju rekurzivnih struktura podataka, kao što su stabla)
        
        Primer - komponenta koja računa porez na dohodak 12,13,14
      - Algoritama 15,16,17
        
        u projektu programa, obično su definisani algoritmi koje treba upotrebiti za realizaciju date komponente
        
        primeri algoritama: algoritmi za sortiranje, optimizaciju, višekriterijumsko odlučivanje, itd.
        
        iako algoritmi mogu da budu dati, postoji velika fleksibilnost u pogledu njihove realizacije (zavisno od ograničenja koje postavljaju korišćen programski jezik i raspoloživa hardverska platforma)
        
        različito realizovani algoritmi imaju različite performanse, kao i efikasnost
        
        Većina programera pokušava da algoritam realizuje tako da se izvršava što je moguće većom brzinom Moguće posledice su:
        
        brže izvršavanje može da prouzrokuje složeniji kôd koji zahteva više vremena za generisanje
        
        složeniji kôd zahteva više primera za testiranje za koje treba obezbediti odgovarajuće ulazne podatke
        
        potrebno je više vremena za tumačenje i razumevanje kôda što je on složeniji
        
        buduće potencijalne izmene je teže sprovesti ako je kôd složeniji
        
        Zaključak: brzinu treba posmatrati zajedno sa postavljenim zahtevima i kvalitetom urađenog projekta
        
        ako je brzina značajan faktor u implementaciji, potrebno je detaljno proučiti na koji način prevodilac za izabrani programski jezik optimizuje kôd
        
        tako se izbegava da optimizacija koju je programer primenio
        u cilju ubrzanja, u stvari uspori naizgled brži kod
        
        Primer - implementacija trodimenzionalnog niza 17
      - Kontrolnih struktura 18,19
        
        Kontrolne strukture upravljaju tokom izvršavanja programa.
        
        pri prevođenju dizajna u programski kôd treba očuvati što je moguće više kontrolnih struktura, jer je tada lakše pratiti usklađenost dizajna i kôda
        
        prilikom pisanja kôda, preporučljivo je da se koriste one kontrolne strukture koje omogućavaju lako čitanje kôda odozgo na dole
        
        treba izbegavati velike skokove sa jednog na drugo mesto u programu
        
        kontrolne strukture mogu značajno da utiču na razumljivost programa
        
        Primer 19
        
        Saveti za pisanje koda:
        
        naredna instrukcija da bude što bliže uslovu
        koji do nje vodi
        
        kôd treba da ima opštiji karakter, ali bez ugrožavanja performansi i razumljivosti
        
        modularnost vodi razumljivosti
        
        konzistentnost u imenovanju parametara
  - - - omogućava kasnije korišćenje, održavanje ili unapređenje softvera
    - - opisi pridruženi programskom kôdu u vidu komentara
      - nalaze se u datotekama sa programima
    - - ostali opisi (van datoteka) koji se odnose na dati sistem
  - - - značajna ne samo za programera koji je pisao program, već i za sve koji će ga u budućnosti koristiti
      - jasnoća i preglednost se postižu sistematičnim pristupom pisanju koji podrazumeva uvlačenje redova u zavisnosti od mesta naredbe u hijerarhiji programa
  - - - ulogu komponente i njeno mesto u sistemu
      - naziv komponente
      - ime autora komponente
      - datum kada je komponenta napisana ili revidirana
      - način na koji se pristupa komponenti
    - - informacije o funkcionalnosti kôda koji sledi pomažu onima koji održavaju softver
      - kada se traži gotova komponenta koja bi se ponovo iskoristila, na osnovu zaglavlja može se zaključiti da li kôd koji sledi realizuje traženu komponentu
      - u slučaju otkaza, zaglavlje daje dovoljno elemenata za procenu da li je uzrok otkaza u posmatranom dokumentu ili ne
  - - - pomažu da se shvati kako su navodi iz zaglavlja implementirani u kôdu
      - količina komentara zavisi od procene sâmog programera
        
        mali broj komentara - ako se u programu koriste ilustrativna imena promenljivih, ako su naredbe jasne i dobro strukturirane
      - u dobro napisanom kôdu, komentarima se mogu opisati dodatne informacije koje nisu vidljive iz kôda (ako kôd implementira neki postupak, u komentaru se može navesti odakle je taj postupakpreuzet)
  - - - Primer 26
  - - - pregled svih komponenata u sistemu
      - podelu komponenata sa sličnom funkcijom po grupama (komponente korisničkog interfejsa, komponente za pristup bazama podataka, komponente za obradu podataka, ulazno/izlazne komponente, itd.)
      - dijagrame kojima se opisuju pojedinačne komponente sa odgovarajućim tekstualnim objašnjenjima
      - dijagrame iz kojih se jasno vidi kako se podaci koriste u sistemu, tj. koje komponente koriste koje podatke, kako ih razmenjuju i modifikuju
      - opis klasa objekata i njihovu hijerarhiju nasleđivanja (ukoliko se primenjuje objektno-orijentisani pristup u rešavanju problema)
  - - - opis problema koji komponenta rešava (kada se komponenta poziva i zašto je ona potrebna)
      - razmatranja opcija mogućih rešenja , uz navođenje razloga zbog kojih je konkretno rešenje izabrano
      - detaljni opis algoritama koji se koriste u komponenti (primenjene formule, uslovi i ograničenja, reference na korišćenu literaturu); na primer, ako se u nekom algoritmu javlja formula sa deljenjem dve promenljive, u dokumentaciji bi trebalo navesti u kom slučaju imenilac može da ima vrednost 0, i kako se u kôdu reaguje nanjega
      - tok podataka na nivou komponente, što se obično predstavlja odgovarajućim dijagramima
  - - - Razumevanje problema 31
        
        Razumevanje problema podrazumeva njegovu detaljnu analizu, tj. precizno utvrđivanje uslova u kojima problem mora da se rešava.
        
        Potrebno je:
        
        ustanoviti gde je granica sistema u odnosu na okruženje, tj. šta su ulazni podaci (u kom su obliku i kako se do njih možedoći), a šta izlazni (u kom obliku i kome se oni isporučuju)
        
        uočiti sva organičenja i uslove
        
        Programeri često koriste dijagrame kako bi bolje razumeli problem (dijagrami im pomažu u prepoznavanju različitih uslova i ukazuju na mogućnost dekomponovanja problema na jednostavnije podprobleme koji se lakše rešavaju).
      - Osmišljavanje plana rešenja (Planiranje) 32
        
        problem dobro shvaćen - plan se lako pravi jer se zna kako se postavljeni uslovi mogu ispuniti
        
        problem nije jasan i ima nepoznanica - za pronalazak pravog plana, koriste se sledeće tehnike:
        
        prepoznavanje sličnih problema (da li se već postojeći algoritmi, bibliotečke funkcije, podaci mogu upotrebiti za rešavanje problema)
        
        preformulisanje problema (da li se mogu uvesti neke pretpostavke koje bi pojednostavile rešenje, da li se problem može konkretizovati, ili čak uopštiti u istom cilju)
        
        razlaganje problema (da li se mogu izdvojiti delovi koji bi se obrađivali zasebno jedan od drugog)
        
        Prilikom pravljenja plana, treba omogućiti grupnu diskusiju učesnika
      - Izvršavanje plana i provera rešenja (Izvršavanje i provera plana) 33
        
        Sprovođenje plana u delo podrazumeva proveru ispravnosti rešenja korak po korak.
        
        za svaki korak se procenjuje da li se on može sprovesti na osnovu prethodnog koraka i da li omogućava postizanje uslova za izvršenje narednog koraka
        
        kada se dođe do rešenja, ponovo se pregleda svaki deo plana i analizira da li je rešenje višekratno; ako jeste, u kojim situacijama je korisno, da li može da postane osnova za neki šablon, itd.