To su pravi, dobri, sretni i pošteni ljudi. Tamo „nema moje i tvoje“, sve je zajedničko. Nema zavisti, lakomosti i pohlepe, „njih oči uprav gledaju“, oni su „blazi, tihi, ljudi mudri, ljudi razumni… " Za Držića su to obrazovani, tihi i mudri ljudi, književnici i filozofi, „kraljevi od ljudi“ jer se „umiju vladat“.