Please enable JavaScript.
Coggle requires JavaScript to display documents.
КОРЕЈСКИ РАТ - Coggle Diagram
КОРЕЈСКИ РАТ
ТОК РАТА
На самом почетку рата више војних успеха је имала боље опремљена и снабдевена севернокорејска војска. Малобројна, слабије опремљена и деморализована јужнокорејска војска је брзо поражена и присиљена на повлачење.
САД нису желеле отворено да уђу у рат, нити превише да снабдевају јужнокорејску армију, док Совјети и Кинези нису крили своју подршку.
У Јужну Кореју су из Јапана почеле пристизати америчке снаге које су колико-толико стабилизовале ситуацију, али су до септембра претрпеле велике губитке и под контролом Југа једва задржале мостобран код Пусана.
Савет безбедности Уједињених нација (на чијем заседању није учествовао СССР) поставља америчког генерала Дагласа Макартура за команданта Уједињене команде интервентних снага Уједињених нација. Циљ интервенције снага ОУН-а је било сузбијање агресије комунистичке Кореје на јужну, демократску истоимену државу.
Снаге УН-а су убрзо пристигле у Јужну Кореју. Када су прво ступиле у борбу, снаге УН-а су доживљавале катастрофалне поразе, амерички лаки тенкови М24 Чефи нису били ни близу совјетским тешким тенковима.
Прекретницу у рату представљало је искрцавање америчких снага код Инчона, у севернокорејској позадини.
Севернокорејске јединице су биле присиљене на ужурбано повлачење, па су снаге УН ослободиле целу територију Јужне Кореје. Но, опијен победом, амерички командант генерал Макартур је одлучио да настави рат, пређе 38. паралелу и уједини Кореју, овај пут под америчким патронатом.
Севернокорејци на ивици пораза траже помоћ од Кинеза. Кинези су 19. октобра послали милион добровољаца кинеске армије преко границе, а дотадашњу америчку премоћ у ваздуху су по први пут изазвали млазни кинески ловци МиГ-15. Када ни то није довело до заустављања америчког напредовања према кинеској граници, у новембру су Кинези предузели снажну офанзиву, ударили у бок изнађених америчких снага, нанели им тешке губитке и натерали их на повлачење - које многи данас држе најдужим у америчкој војној историји.
Када су Кинези и Севернокорејци поново прешли преко 38. паралеле, осрамоћени Макартур је јавно захтевао проширење рата на Кину и коришћење нуклеарног оружја. Макартур је смењен, те је након мањих америчких противофанзива фронт постепено стабилизован. Одлучујућих победа није било ни на једној страни.
-
ЗАВРШЕТАК РАТА
Иако је потписано примирје 27. јула 1953. рат се правно никада није ни завршио, а потписивање "Панмунџон декларације мира, просперитета и унификације Корејског полуострва" 27. априла 2018. је први конкретан споразум којим се покрећу преговори који би водили трајном миру.
По свим критеријумима, рат је завршен неодлучним резултатом.
Северна, али и Јужна Кореја су доживеле неуспех у покушају уједињења, а на обе стране је погинуло 3 милиона људи уз неописива разарања.
САД су успеле да спрече комунисте у даљем надирању према Азији, али је у рату скршен мит о америчкој непобедивости.
Кина је ипак, успешном интервенцијом у корист свог савезника, по први пут након 19. века повратила статус велике силе.
Једини истински победник рата био је Јапан, који се наметнуо као најважнији амерички савезник у Азији и чија је индустрија захваљујући америчким војним наруџбама доживела препород.
Корејски рат је важан као први сукоб у коме су се сукобили млазни авиони, као и први сукоб у којем су кориштени хеликоптери, углавном за евакуацију рањеника.
ПОЧЕТАК РАТА
Узрок сукоба је подела Кореје која је од 1910. до 1945. године била под јапанском влашћу - на совјетску и америчку окупациону зону након предаје Јапана у Другом светском рату.
Демаркациона линија, установљена претходним договором из 1945. године, ишла је 38. паралелом.
Било је планирано да се по завршетку окупације одрже избори и Кореја уједини као држава са јединственом владом. Те планове је пореметило избијање Хладног рата па су, слично као и у Немачкој, преговори о уједињењу пропали
Уместо тога су СССР и САД установиле супарничке и идеолошки супротстављене владе, односно државе које су се називале Северна и Јужна Кореја.
Сукоб интереса бившег Совјетског Савеза и САД на Далеком истоку доводе до Корејског рата (1950—1953).
Рат је почео нападом севернокорејских комунистичких снага на Јужну Кореју 25. јуна 1950. дуж 38. паралеле.