Please enable JavaScript.
Coggle requires JavaScript to display documents.
III Концепти и расправе о телевизији 4 (1.1 Либерална политичка теорија…
III Концепти и расправе о телевизији 4
Идеологија
Идеологија је скуп међусобно повезаних претпоставки и очекивања једне особе, групе или културе - скуп идеја о томе како свет функционише, систем вредности
Медији имају кључну улогу у преношењу идеологије, а два најутицајнија поља за разматрање питања преноса идеологије и њеног утицаја на људе, јесу либерализам и марксизам
1.1 Либерална политичка теорија
Историјски, либерализам наглашава улогу масовних медија у ширењу слободне размене идеја
Критичари који наступају са либералне тачке гледишта тврде да медијске организације у приватном власништву, ослобођене државне контроле, јесу главни чинилац у заговарању индивидуалних слобода
Теоретичари либерализма тврде да медији пружају платформе за јавне дебате о текућим проблемима, да артикулишу јавно мњење које из тих дебата проистиче и да приморавају државу да узме у обзир оно што људи мисле
1.2 Марксистичка политичка теорија
Марксизам се бави испитивањем масовних медија као облика друштвене моћи у модерном друштву а марксистичка теорија посматра медије из перспективе власништва, манипулација моћних елита и њихове идеолошке улоге у одржавању постојећег стања
Критичари који наступају са марксистичке тачке гледишта, питају се да ли је могућа слобода говора без медијских институција и индустрије културе, које углавном контролише мала, неизабрана пословна класа покретана комерцијалним императивом
Маркс: идеје владајуће класе јесу владајуће идеје, јер је владајућа материјална снага истовремено и владајућа интелектуална снага
1.21 Франкфуртска школа
Марксистичко виђење дејства идеологије јесте стварање лажних потреба, јер се у капитализму праве потребе скривају иза лажних потреба тј. потрошачког менталитета
Поред економске функције у пропагирању потрошачког менталитета, индустрија културе користи се и за инфантилизацију публике
1.22 Ноам Чомски
Према пропагандном моделу Чомског, медији се користе као средство контроле, стварајући "неопходну илузију" која је у интересу владајуће класе; по њему популација се дели на 20% људи који су део индоктриниране политичке класе, док осталих 80% поступа по наређењима
Према пропагандном моделу, постоје елитни медији, као што су водећи ТВ канали и озбиљне новине, који постављају општи оквир вести путем избора тема, расподеле значаја и нагласака, а све у служби интереса доминантних елитних група у оквиру целог друштва
1.23 Антонио Грамши
Грамшијева идеја о хегемонији каже да је хегемонија идеолошко средство којим се буржоаска класа одржава на власти, тако што кроз договорено устројство политичког и идеолошког консензуса обезбеђује "спонтану сагласност" потчињених група
1.3 Нивои анализе
1.31 Денотативна анализа јесте опис онога што се може чути и видети у конкретном смислу нпр. предмета, људи, одеће, говора, музике, амбијента, следа камера, темпа итд.
1.32 Конотативна анализа углавном је отворенија за тумачења јер, нпр., црни кожни кауч може за једног гледаоца представљати удобан дом, за другог луксуз а за трећег можда мушку сировост