Please enable JavaScript.
Coggle requires JavaScript to display documents.
Садржај медија (Семиотика (Семиотика је наука о знацима, она је…
Увод
Пет главних фактора који задиру у производњу медијског садржаја: 1) закони и политика, 2) власништво, 3) запослени, 4) технологија и 5) публика
- Комуникација као репрезентација
Проучавање репрезентације је проучавање продукције односно конструкције, а конструкцији подлежу како наративне форме, тако и визуелне и музичке замисли
Проучавање репрезентације, нарочито репрезентације људских послова, јесте проучавање недетерминисаних система
Један медиј може да генерише мноштво значења, исто као што и једно значење могу да генеришу многи медији
- Импликације недетерминисаности репрезентације
Студија садржаја комуникације највише се бави реториком (како се нешто каже) и херменаутика (како се шта интерпретира)
Обрасци људског и медијског понашања су добар пример означавања, стварања и артикулисања структуре, ради одређивања значења
Такт који новински уредници одређују новинарима, гарантује да ће у вестима бити присутне само одређене информације и перспективе, а такође овај образац намеће одређена значења одређеним односима тј. означава их на одређен начин
- Структурализам и постструктурализам
Циљ структурализма је да открије потповршински образац и појединачних текстова и жанрова, како би се допрло до структуре која причу чини целовитом
Постструктурализам истиче у први план природу субјекта-креатора, који је избирљив у односу на тренутак, често контрадикторан у својим креативним акцијама
Семиотика је наука о знацима, она је апстрахована форма структурализма; у њој постоје три основна елемента: знак, ознака и означено
Знак је концепт чија је сврха да стоји уместо пуне и комплетне репрезентације предмета или догађаја, односно он је амалгамација означујућег и означеног
Означено је предмет, догађај или лице над којим се врши означавање, а означујуће је средство употребљено да се оно што се означује репрезентује
Семиотичка анализа разликује две равни значења: денотативну (очигледно, природно, самим собом видљиво значење) и конотативну (оно што се импликује али експлицитно не стоји)
- Прагматика, анализа дискурса и конверзације
У прагматици централно је откриће да је све конкретно изговорено контекстуално-специфично тј. значење онога што се говори повезано је са контекстом у којем се говори
Анализа дискурса упире прстом у медијске обрасце и конвенције, обезбеђује оквир за разумевање а сама модерна анализа дискурса представља смешу социологије и лингвистике, примењену на проучавање дискурса
Анализа конверзације представља разлучив социолошки прилаз анализирању говора који се спонтано јавља, посвећује се структури разговора, као интеракције, тако што брижљиво рашчлањује његову следовитост