Please enable JavaScript.
Coggle requires JavaScript to display documents.
Велика фикција (Дрејер (Дрејер је, као Грифитов саветник, констатовао да…
Фикција није прича; Фикција може бити и измишљена, а фикција не проистиче из измишљеног
Дрејер је, као Грифитов саветник, констатовао да најбољи амерички филмови доносе три елемента: крупан план, развој типских ликова и реализам
-
Дрејер 1933. године најављује модеран филм а у истом периоду потпуно напушта концепт представљања, да би га заменио приказивањем: филм приказује стварност а разлика филм-позориште је разлика бити-представити
Дрејер од живота и дела Јованке Орлеанке не жели да направи историјски филм, већ да тај филм учини неисторијским тако да се гледалац утопи у прошлост
- "Ордет" или фикција немогућег
Ордет (Реч) је звучни филм о условима појаве речи у слици, о начину суживота видљивог и говора
- Модерност и постмодерност
-
Постмодерни остаје само да понови понови унатраг историју филма, да окрене филм против самог себе - да тражи истинито испод лажног, да преслушава камером све оно што је камера направила - тела глумаца и режију
-
Уколико гледалац зна све, напетост и емоција једноставно проистичу из тога што он зна, што види
-
Производ Хичкокове наративне технике заправо је процес растерећивања и разјашњавања; Хичкока једино занима мистерија која замагљује однос човека и истине
За Хичкока је чиста филмска поука, да су сви биоскопски гледаоци заправо воајери
Хичкок мрзи обично, јер је обично хендикеп за перцепцију; тај хендикеп доводи до воајеризма
-
Дрејерови и Хичкокови филмови постављају гледаоца у простор-време који се непрекидно креће и мења, и тиме постају витуелни филмови, уколико сматрамо да је виртуелно могуће стварног
Њихов предмет је виртуелност стварног, а стварност видљивог њихова могућност