Please enable JavaScript.
Coggle requires JavaScript to display documents.
Phylum Chordata (Subphylum Vertebrata (Superclassis Gnathostomata (Classis…
-
rod Hybodus: prvi put u evoluciji kičmenjaka se javlja heterodontni sistem zaseban red - Hybodontiformes ili u redu Heterodontiformes???
najbliži srodnici današnjih arhaičnih i primitivnih grupa, redova Heterodontiformes i Hexanchiformes
uže osnove parnih peraja, notohorda tokom čitavog života; pojava neuralnih i hemalnih lukova
sa promenom dentacije, dolazi i do skraćenja donje vilice; rostralni deo glave je izražen
prednji zubi oštri, zadnji zaobljeni
-
-
-
-
-
ganoidne krljušti su se vremenom tanjile, čime nastaje elazmoidna krljušt
sastoji se iz koštanog tkiva organizovanog u lamele; podvrste elazmoidne krljušti su cikloidna i ktenoidna
-
imale su bodlje ispred oba leđna peraja, analnog peraja i ispred parnih peraja, postavljenih u nizove duž bokova
-
-
-
-
-
-
-
-
sličnosti između Placodermi i Chondrichthyes: sličan položaj škržnih lukova, nosnih organa i postojanje introminentnog organa, nastalog od trbušnih peraja
septalne škrge; primitivne grupe imaju amfistilnu lobanju, izvedenije hiostilnu; repno peraje je obično heterocerkno; pterigopodijum; plakoidne krljušti; nizak fekunditet, spor rast i dug životni vek
-
-
-
-
-
-
-
notohorda se kod primitivnih grupa (Heterodontiformes i Hexanchiformes) zadržava tokom čitavog života
-
-
vilice su bile duge, a donja vilica nije bila kraća u odnosu na gornju; nema rostralnog dela glave
-
-
široke osnove parnih peraja, notohorda tokom čitavog života; nema neuralnih ni hemalnih lukova
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
napredne grupe ajkula toplih mora sa 2 dorzalna peraja, bez bodlji
-
obuhvata oko 350 vrsta; bentosne, dorzoventralno spljoštene, razrasla i spojena peraja; oči su na dorzalnoj strani glave; voda se uzima preko spirakuluma
sužena osnova parnih peraja u koje ne zalazi muskulatura; odsustvo unutrašnjih nosnih otvora; ganoidna krljušt; tkiva adrenalnog kompleksa su vezana uz venske krvne sudove
-
fosilne grupe devona, karbona, perma i trijasa
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
potamodromne, reke Misisipi, Misuri i Alabama
potamodromne i brakične vrste, reka Amu-Darja i Sir-Darja, pritoka Aralskog jezera
-
-
-
-
primarno slatkovodne, od trijasa marinske
-
reke, potoci i jezera Severne Amerike
-
-
-
-
-
-
-
nastale u trijasu, primarno marinske, proširene i u slatkovodna stanipta
-
-
-
-
650 vrsta, primarno marinske, ima katadromnih
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
grudna peraja su dobro razvijena i postavljena na bokovima, čime je povećana pokretljivost; uporedo se trbušna pomeraju ka napred
-
-
-
-
-
-
-
najbrojniji red kičmenjaka, 160 familija
analno i dorzalno peraje su podeljeni na prednji deo sa čvrstim žbicama i zadnji deo sa mekim zracima
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
osifikacije, otrovna bodlja, unutrašnje oplođenje
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
sive ajkule, za dobijanje mesa, ulja, kože
-
-
-
-
-
-
-
u devonu relativno retke, tokom karbona i perma postaju brojnije, a u trijasu se približavaju morfološkoj organizaciji Holostei
-
-
-
-
najstariji fosil Sargodon tomicus potiče iz perma: mali usni otvor, kratko bočno spljošteno telo, slabo izraženo heterocerkno repno peraje
dermalne kosti bokova lobanje su redukovane, hiomandibula se zbog toga može pokretati i bočno; maksile su skraćene i oslobođene preoperkularnih kostiju
opistocelan pršljen; nemaju spirakulum; vilice izdužene, dorzalno peraje je smešteno nazad
-
-
sitni organizmi, do 20 cm dužine, krupnih očiju i hidrodinamičkog tela, prekrivenog sitnim krljuštima od dentina
-
poreklo i filogenetski značaj su nejasni, pa se smatraju specijalizovanom grupom Placodermi, sestrinskom grupom Osteichthyes (na osnovu postojanja operkuluma, branchiostegalia i 3 otolita u membranskom lavirintu)
sličnosti Chondrichthyes i Acanthodii: građa autostilnih vilica, škržnih lukova, grudnih peraja i postojanje ceratotrihija
hrskavičav skelet, ali krljušti nalikuju na ganoidne krljušti
-
-
-
-
krosopterigijum - skeletna osnova peraja koja je mogla biti preduslov za evoluciju ekstremiteta tetrapoda
-
-
-
-
-
brojne tokom devona; kasnije predstavnike odlikuje sled istih promena kao kod Actinopterygii - telo je kraće, simetrično repno peraje, stanjivanje krljušti
nastale u devonu; isprva slatkovodne, pa migrirale u mora
-
sličnosti sa Elasmobranchii: izraštaj hipofize liči na ventralni izraštaj kod Elasmobranchii, imaju visoku konc. trimetilamin oksida i uree u krvi i ekskreciju soli vrši rektalna žlezda, kao kod Elasmobranchii
-
-
-
-
Dipterus je najstariji poznati rod plućašica; slične odlike kao grupe Rhipidistia+: izduženo telo, heterocerkno repno peraje, kosmoidne krljušti, široka osnova peraja i okoštalija lobanja od današnjih Dipnoi
nisu postojale premaksilarne i maksilarne kosti, niti zubi na gornjim vilicama
krajem devona, dolazi do sličnih promena kao kod Rhipidistia+ i Palaeoniscoidei+: telo postaje kraće, prvo dorzalno peraje se redukuje, repno se transformiše u dificerkno, kruljušti postaju tanje
-
-
gefirocerkno peraje, nastalo spajanjem dorzalnih, repnog i analnog
