Please enable JavaScript.
Coggle requires JavaScript to display documents.
Gradjanski rat i Republika (Sukob vladara i parlamenta počivao je na tome…
Gradjanski rat i Republika
Sukob vladara i parlamenta počivao je na tome da li vladar moze da ubira poreze bez dozvole parlamenta.
Pravo odlučivanja o razrezivanju poreza osnovno je pravo na kojem su vladar i parlament zasnivali vlast i moć.
Demokratski sistemi nastali su onda kada je isključivo parlament raspolagao tim pravom, koje je nazvano pravo donošenja budžeta.
Kada je kralj Čarls I (1625-1649) hteo je da uvede nove poreze, pa je morao da zatraži dozvolu od parlamenta. Parlament je pristao, pod uslovom da potvrde njegova prava.
Kralj je izdao Peticiju o pravima (1628) kojim se obavezao: 1.da neće ubirati poreze bez dozvole parlamenta, 2.da neće zatvarati građane bez sudske presude.
Potom je raspustio parlament (1629) i nastavio da vlada apsolutistički. Ustanak u Škotskoj prisilio ga je da sazove Kratki parlament (1640) koji je trajao svega 3 nedelje, a potom i Dugi parlament (1640-1660)
Parlament se delio na kavaljere i ogruglavce. Posle pogubljenja jednog kraljevog Ministra i biskupa, parlament je doneo sledeće :1.Ukidaju se vanredni sudovi, 2.parlamet se mora sastajati najmanje 1 u 3 godine, 3.porezi se ne mogu ubirati bez njegove dozvole.
U zemlji su stvorena 2 neprijateljska tabora.Na stranu vladara stali su: visoko plemstvo, anglikanska i katolička crkva.Na strani parlamenta: novo plemstvo, građanstvo i puritanska crkva.
Jedni su hteli da ograniče vladarevu vlast, dok su drugi hteli da poprave svoj socijalni položaj. Tako se Engleska nasla u prvom, a zatim i u drugom Građanskom ratu (1642-1649) .
Oliver Kromvel bio je revolucionar. On je organizovao vojsku kojom je podedio kralja Čarlsa i kod Marston Mura (1644) i kod Nezbija (1645) .
Posle bitki kralj beži u Škotsku, i posto je odbio da im potvrdi ranija prava, oni su ga vratili u Englesku, ali je uspeo da opet pobegne u Škotsku.
Kromvel je kralja treći put porazio kod Prestona (1648) i pritom ga zarobio. Potom je nasilničkim metodama očistio parlament od kraljevih istomišljenika.
Kralju je sudio Visoki sud. Kralj je na suđenju uporno tvrdio da njegova vlast dolazi od Boga, pa je (1649) pogubljen. Engleska je tada proglašena republikom.
Kromvel je podelio zemlju na 11 regiona koje je stavio pod upravu vojnih guvernera.Najviše problema Kromvelu pravili so rojalisti.
Veliki uspeh zabeležio je u trgovinskom ratu sa Holandijom.Izdao je Navigacioni akt (1651) po kojem samo engleski brodovi mogu uvoziti inostranu robu u Britaniju.
Sa uspehom je okončao ratove protiv Nizozemske i Španije.
Kromvel je uspešno ugušio ustanak digera i ustanke u Škotskoj i Irskoj.Irci su pružali snažan otpor i bili su surovo kažnjeni spaljivanjem sela i oduzimanjem zemlje.
Škotskoj i Irskoj nametnuo je uniju sa Engleskom.Potom je uzeo titulu lorda protektora republike.Titulu je dobio jedinim pisanim ustavom Engleske Instrument vladavide (1653).
Umro je 1658.Nasledio ga je nesposobni sin Ričard,koji nije uspeo da održi republiku.Kromvelova revolucija vise izmenila oblik vladavine i stvorila je puritansku rebupliku (1649-1660).
Parlament je uspostavio gornji dom i pozvao je na presto Čarlsa II (1660). Kraljeva vlast ostala je ograničena, zadržana su prava parlamenta i gradjanske slobode te je Engleska postala prva evropsla ustavna građanska monarhija.